Sa decom na Zlatiboru

Kad god smo u prilici da otputujemo negde ja se pakujem brzinom svetlosti i krećemo! Tako je bilo i ovaj put, kada smo se uputili na mini odmor na Zlatiboru a vratili smo se odmorni (kažu da odmor s decom nije odmor) i spremni za radne obaveze!

S obzirom da uvek putujemo sa decom jako mi je bitno kakav smeštaj biramo. Sa decom jednostavno treba malo više prostora i komoditeta tako da smo ovaj put sjajno izabrali i od srca vam preporučujem Vip Casa Club apartmane. Imaju nekoliko vrsta apartmana u ponudi a mi smo izabrali premium koji ima odvojenu spavaću sobu. Odlučili smo se za noćenje sa doručkom kako bi smo posle bili slobodni da uživamo u lepotama Zlatibora i ne žurimo na večeru već jedemo tamo gde se zadesimo. Još jedna bitna stavka za mene jeste i to da smeštaj ima bazen. Ovog leta još uvek nismo imali priliku da odemo na more pa želim da deca uživaju na bazenu, ali i da se nas dvoje velikih opustimo u spa centru. Na smenu naravno, dok jedno čuva decu drugo uživa u čarima saune i parnog kupatila. Iako imaju sjajnu teretanu ja ovaj put nisam uspela da izdvojim vreme za trening, bitnije mi je bilo da kvalitetno provedemo vreme svi zajedno. Naš apartman bio je u Vili Pahulja a na slikama možete da vidite kako izgleda.

Na Zlatibor smo se ovaj put uputili novim autoputem Miloš Veliki. Put je sjajan ali nismo stigli mnogo brže nego inače zato što su velike gužve pre samog uključenja na autoput, a od Čačka do Zlatibora ima dosta radova na putu. Ali se radujemo sledećem odlasku na Zlatibor, kada radovi budu gotovi sigurna sam da će sve ići mnogo brže.

Imali smo neki okvirni plan kojeg smo se držali koliko smo bili u mogućnosti. Sa decom nikada nije izvodljivo obići i videti sve ono što bi smo mogli bez njih ali meni je sada mnogo lepše putovanje, posebno zato što su njih dvoje oduševljeni svakom destinacijuom, uče nove stvari, vrate se kući puni utisaka… Rešili smo da nećemo jurcati da vidimo sve i da im pokažemo sve, ipak je Zlatibor na dva sata vožnje i ići ćemo bar dva puta godišnje na slična putovanja u ovaj kraj. Pošto sam Marku još u Beogradu pokazala slike Avantura i Dino parka to nam je jedino bilo obavezno, ali i opuštanje na bazenu u Vip Casa Klubu. 

Pošto na ovom odmoru nisam planirala da kuvam iskoristili smo ovaj šank za jedu sliku i uputili se na doručak. Vip Casa Klub ima sjajan restoran a na domaću hranu nećete sigurno ostati ravnodušni. Svakog dana na meniju su različiti specijaliteti, možete se odlučiti za slani ili slatki doručak ili kombinovati, kao i mi. Sam restoran je predivan i verujte mi da nam nije bilo lako da krenemo u akciju nakon doručka. Mislili su i na najmlađe tako da su se Marko i Ana zabavljali sa bojankama ( zabavljali su se i jurcanjem po restoranu, što ovoj mami i nije tako zabavno).

Nakon doručka došao je red na Avantura park. Ako dolazite autom verujem da će vam značiti informacija da u okviru samog parka ima parking. Ovih dana je bila jako velika gužva tako da se uvek tražilo parking mesto više. Sam Avantura park je sjajno urađen, prostire se na 4 hektara i ima 7 nivoa za različita penjanja (ne znam kako bih to drugačije nazvala). Moj sin je išao na prvi, bebi nivo. Potrebno je da dete bude visoko 13o cm sa podignutim rukama kako bi moglo da dohvati sajlu. Karta za Marka bila je 600 dinara (za jedno penjanje koje traje desetak minuta). Prvi put sam snimala i uživala gledajući kako je vešt a onda smo Ana i ja otišle na kafu dok je Marko još dva puta savladao sve prepreke. Sad jedva čeka da poraste kako bi mogao da ide i na sledeće nivoe. Nakon Avantura parka uputili smo se u Sirogojno.

Dobila sam dosta poruka na Instagramu kako i niste oduševljeni Zlatiborom, prevelika gužva, previše gradnje bez nekog urbanističkog plana, vašar i slično i zato moram ovde da napišem da ja jako volim Zlatibor, često ga posećujem i nadam se da ću ubuduće još češće (zahvaljujući novom autoputu). Zlatibor je predivna planina, ponuda sadržaja je sada sjajna za porodice sa decom, a ako vam se ne dopaca sam centar i gužva uvek možete da idete u obilazak okolnih sela i uživate u predivnim pejzažima kao što su ovi na slikama. Ja bih se rado preselila ovde, a vi?

Ako imate dan pred sobom onda svakako svratite do Stopića pećine. Ja sam već nekoliko puta imala priliku da posetim pećinu, plan je bio da je posetimo i sa decom ovog puta, ali kao to rekoh, planovi sa decom se lako i brzo menjaju. Kako smo se malo duže zadržali u Avantura parku a isplanirali odlazak u spa centaar u Vip Casa Club-u u 17:00 nije bilo dovoljno vremena i za pećinu i za Sirogojno i za ručak. Pored ulaza u samo “Staro selo“ postoji restoran u koji smo odmah seli da ručamo i iako sam zaboravila kako se zove moram da vam kažem da je hrana bila sjajna. Restoran je s leve strane dok se s desne strane prodaju suveniri. U Sirogojnu sam bila nekoliko puta ali ovaj put je stvarno bilo najzanimljivije. Deci je bilo izuzetno zabavno i Marko je postavljao sto pitanja u minuti o tome kako su ljudi nekad živeli, a Ana je kao mali papagaj ponavljala svako pitanje za njim.

Muzej “Staro selo“ je jedini muzej na otvorenom u Srbiji i zaštićen je zakonom kao kulturno dobro. Stalnu postavku muzeja čine domaćinstvo, privredni deo, čobanski stan, zanatske radionce i učionica. Brvnare koje čine ovu stalnu postavku prikazuju život u zlatiborskom okrugu na kraju 19. i početkom 20. veka. Bilo je zanimljivo objašnjavati deci kako se nekada živelo bez struje, bez šporeta, bez televizora… 

Nismo uspeli da napravimo baš najbolje slike brvnara s obzirom da je sunce bilo prejako ali smo stvarno uživali u razgledanju. Onda smo se uputili u krčmu na kolače i kafu. Šteta što nismo i ručali ovde pošto im je hrana sjajna (morali smo da jedemo čim smo izašli iz auta pošto dečiji stomak diktira tempo). U krčmi se na tradicionalni način pripremaju jela, a možete probati domaći kajmak, sir, pršutu, prebranac, jagnjeće sarmice… Ja sam naručila pitu sa jabukama koja je stvarno bila savršena, toliko da mi je Marko pojeo veći deo. Ana je probala domaće kiselo mleko. I moram da pohvalim čistoću toaleta – to mi je jako bitno, a otkako sam majka na mesta koja nemaju uredan toalet ne idem.

U ponudi muzeja su i konaci za boravak i smeštaj posetilaca. Nakon kratkog predaha u krčmi krenuli smo u dalji obilazak učionice.

I onda je došlo vreme da krenemo na spa uživanje. Ana obožava “basen“ tako da je jedva dočekala da se bućne u ogromnom bazenu Vip Casa Club-a.

S obzirom da je Zlatibor jedna od najpopularnijih planina u Srbiji bila je velika gužva (naš Vip Casa Club je bio prepun, a iznenadila sam se gužvom u samom centru jer ne pamtim da je bilo tako pre nekoliko godina kada sam češće dolazila na ovu planinu). Što se tiče spa centra tu gužvi nije bilo i hvala divnim ljudima Vip Case što vode računa o tome koliko je ljudi u kom momentu na bazenu. Poseta spa centru se najavljuje dan ranije tako da ni u jednom momentu nije velika gužva. U okviru spa centra je i mini bar tako da možete dobiti i piće po želji. U ormarićima vas čekaju bade mantil, peškir i papuče a peškir za decu dobijate na ulasku u spa zonu.

Nakon spa centra spremili smo se za šetnju po centru. Iako centar nije svima toliko zanimljiv nama je bilo sjajno. Deca vole gužvu, Marko je odmah hteo da provoza neki od autića – na samom trgu ima nekoliko ljudi koji iznajmljuju autiće, mi smo platili 150 dinara, ne sećam se sad da li je to cena za određeni broj minuta pošto je Marko odmah seo da vozi a ja sam morala da krenem za njim da ne pregazi nekog zbog silne gužve. Vozao je 10-15 minuta dok meni nije dosadilo da ga pratim tako da je moja preporuka da autiće vozite pre podne kada nema gužvi. Iako sam dobila bar 15 preporuka za sjajne restorane mi smo svako veče večerali u Kraljevom Trgu. Hrana je bila sjajna i jako su ljubazni (Ana je prvo veče pala na ivicu stola i zaradila ogromnu čvorugu koju smo odmah rešili uz pomoć margarina koji nam je devojka koja nas je usluživala donela za čas). Slika hrane nema jer smo bili toliko gladni da nikome nije palo na pamet da slika.

Sutradan smo pravo posle doručka otišli u Dino park. Karte su inače 600 dinara po osobi za odrasle i 400 za decu iznad 4 godine. Kao gosti Vip Casa Cluba dobili smo vaučer sa kojim smo imali sjajan popust tako da su karte bile po 250 dinara. Uzeli smo i jednu skuplju od 1200 (koja je inače 400) i ona je podrazumevala vožnju zip lajnom, penjanje na veštačkoj steni, neko pucanje i još nekoliko stvari koje je muž kao radosno dete iskoristio.

Marko je mali za avantura deo u Dino parku ali je uživao na dečijem zip lajnu nakon čega smo se upitili u deo sa dečijim igralištem i peskom gde deca mogu da budu mali arheolozi. U parku su svi zaposleni izuzetno ljubazni. Marko je imao priliku da drži veliki luk i strelu i da gađa uz pomoć čoveka koji radi u tom delu. Video je kako tužno gleda i vraća se po peti put do dela sa strelama pa je rešio da ga usreći i sad jedva čekamo da pokažemo slike drugarima. U okviru Dino parka je i restoran, nemamo zamerke za hranu, sve je bilo sjajno.

Popodne smo opet iskoristili za spa centar a veče za šetnju oko jezera i večeru u Kraljevom Trgu.

Poslednjeg dana kiša nam je malo pokvarila raspoloženje. Nije kiša kriva koliko smo krivi mi jer nismo pogledali vremensku prognozu kada smo se uputili na Tornik. Samo što smo se popeli i malo prošetali počeo je strašan pljusak i grad i desilo se to da je nas mnogo bilo u mini prostoru restorana od nekih 50 kvadrata. Nakon tri sata čekanja uspeli smo da se uguramo u drugi kombi koji je došao po nas pa smo se uspešno spustili do auta!

Toliko od mene o ovom putovanju, nadam se da će vam moje iskustvo značiti!